Granična kontrola (Firewall)

Kolika god bila naša želja za sigurnošću, računar ne možemo jednostavno izolovati od spoljašnjegsveta. Redovni prelasci granice koja nas deli od Interneta postupak su koji moramo dozvoliti, a kontrolu granice prepuštamo sigurnosnom alatu kojeg zovemo firewall. Naravno, ulazak i izlazak tretiraju se potpuno različito. Pri ulasku u neku zemlju često vas dočeka pitanje o razlogu dolaska. Naš firewall takođe razlikuje posetioce po ovom kriterijumu. Naime, većina komunikacije na Internetu započinje ostvarivanjem veze na neki komunikacijoni port. Reč je o broju koji se dogovorno veže uz određeni tip usluge (npr. broj 80 označava uslugu HTTP i služi za web promet). Tipičnom korisniku nije potrebna mogućnost da se njegovom računaru pristupa spolja, upravo zbog toga što on usluge uglavnom
koristi, a ne poslužuje. Poslužiteljskim programima (serverima) potrebna je mogućnost da im se pristupa s Interneta. Gotovo svi korisnički programi mogu ispravno raditi bez potrebe da im se pristupa spolja, što znači da u tipičnom slučaju nećete morati dodatno da podešavate firewall da propušta ulazak na nekim portovima. Međuračunarni odlasci, kontrola odlazaka nešto je druga čija po svojoj prirodi, jer u tom nas
slučaju više zanima šta odlazi nego kuda odlazi. Firewall u ovom slučaju proverava koji je program zahtevao neki pristup. Na taj način možemo ograničiti pristup Internetu na one programe kojima je taj pristup zaista potreban.
Firewall-ovi ne dolaze sa unapred podešenim pravilima kontrole, već od korisnika očekuju da ih nauči šta da propuštajui, a šta ne. To učenje odvija se na način da firewall zaustavi program koji pokušava da komuniciri s spoljašnjim svetom, opiše taj pokušaj korisniku i pita ga za dopuštenje.
Firewall sa opisanom mogućnošću zovemo aplikacijoni firewall (application firewall). Većina pitanja firewal-la pojavljivaće se u početku, dok ne "nauči" pravila koja ste mu postavili. Ažuriranje programa kojima je potreban pristup Internetu (npr. web pretraživača) uzrokovaće ponovno postavljanje
pitanja.

Uvek spremni

Sigurnosni alati naše su trupe u borbi sa pretnjama Interneta. Bez njih bili bismo laka meta, no ipak osnovni cilj treba da nam bude da do potrebe za njihovim delovanjem ni ne dođe. Svaka dobro štićena organizacija u stalnom je stanju pripravnosti. Kontinuirano traži i ispravlja propuste u svojoj zaštiti i drži svoje snage u pripravnosti, obučene za borbu s aktuelnim napadačima. Osnovu svih programa na računaru čini operativni sistem, od kojih je na kućnim računarima najrasprostanjeniji Windows XP. Održavamo ga u pripravnosti uz pomoć komponente Automatic Updates, kojoj pristupamo kroz Control Panel. Svi sigurnosni alati moraju se redovito ažurirati da bi izvršavali svoju ulogu, no njihove pojedinačne potrebe su različite. Antivirusni alat ažurira se automatski, bez potrebe za našom intervencijom. Anti spyware alate tipično ažuriramo neposredno pre upotrebe, a firewall nas povremeno obavijesti o novijem update-u koji je potrebno ažurirati. Ažuriranje je važno za sve programe instalirane u računar. Ukoliko od Vas zatraže drugi programi i komponente na računaru dozvolu za ažuriranje (update), svakako im to dozvolite.

strana .................................[predhodna] 1 2 3 4 5 6 7 [sledeća]